Hrvatski ekonomski preporod

Foruma za novu ekonomsku politiku i blagostanje


    Komentari vijesti

    Share

    Filipusis

    Broj postova : 268
    Join date : 07.05.2012

    Re: Komentari vijesti

    Postaj  Filipusis on sub srp 04, 2015 9:02 am

    Meni se cini da se u svetu trenutno vodi borba izmedju tabora. To je slucaj i kod proizvodnje hrane (pro/contra GMO), u farmakoindustriji (pro/contra vakcina npr), u proizvodnji el. energije (pro/contra obnovljivih izvora), porodicna pitanja (pro/contra gej brakova), pa tako i u ekonomiji. Mislim da je ovo u Grckoj samo borba velikih banaka za prevlast.
    avatar
    Nostradurus
    Admin

    Broj postova : 1413
    Join date : 12.04.2011
    Lokacija : Hrvatska

    Re: Komentari vijesti

    Postaj  Nostradurus on sub srp 04, 2015 10:03 pm

    Filipusis je napisao/la:Meni se cini da se u svetu trenutno vodi borba izmedju tabora. To je slucaj i kod proizvodnje hrane (pro/contra GMO), u farmakoindustriji (pro/contra vakcina npr), u proizvodnji el. energije (pro/contra obnovljivih izvora), porodicna pitanja (pro/contra gej brakova), pa tako i u ekonomiji. Mislim da je ovo u Grckoj samo borba velikih banaka za prevlast.

    Da li ste vidjeli intervju sa ljudima koji su uspjeli izaći iz Libije? Na engleskom je, ali priča pravu istinu: http://balkanbreakingnews.com/nato-koljaci-dzejms-i-dzoan-moriarti-otkrivaju-istinu-o-tome-sta-se-dogodilo-u-libiji/


    _________________
    Istina će nas spasiti! Tražite li je na pravom mjestu?
    sites.google.com/site/financijskisustav/ => Prijedlog 1. ostvarivog programa za izlaz iz krize
    avatar
    Nostradurus
    Admin

    Broj postova : 1413
    Join date : 12.04.2011
    Lokacija : Hrvatska

    Pogrešni intelektualac govori o ulozi intelektualaca kao društvene elite

    Postaj  Nostradurus on čet srp 09, 2015 10:33 pm

    Koji debilizam na kvadrat. Dr. Čengić 29.06.2015 u Glasu za čovjeka objašnjava o loše djelovanje društvenih elita da bi na samom kraju podržao inicijativu Udruge poslodavaca da se politika makne iz ekonomije. Prava mjera bi bila da se promijeni politika!

    Naime, politika je ekonomija zajednice. Ako mičemo ekonomiju zajednice i predajemo ju u ruke manjeg broja pojedinaca, tada velika većina u zajednici gubi ekonomsku vlast koju bi kao većina trebali imati. Nema garancije da će malobrojna kapitalistička elita raditi u interesu velike većine. A i zašto bi, kada imamo "intelektualce od zanata" kao dr. Čengić koji "nepristrano" daju podršku pogrešim rješenjima.

    I sad mi neko kuka da će Bilić izgubiti emisiju. Poslije ove je to i zaslužio. Nije ni trenutka pokušao dovesti u pitanje smislenost predloženog rješenja.

    http://www.hrt.hr/enz/glas-za-covjeka/290509/


    _________________
    Istina će nas spasiti! Tražite li je na pravom mjestu?
    sites.google.com/site/financijskisustav/ => Prijedlog 1. ostvarivog programa za izlaz iz krize

    wiz

    Broj postova : 526
    Join date : 05.09.2011

    Re: Komentari vijesti

    Postaj  wiz on ned srp 12, 2015 10:12 am

    Da napravimo kratki sazetak.

    grcka trazi 50 miljardi eura u programu pomoci. Koje joj trebaju za isplatu placa, penzija i rata kredita prema kreditorima do kraja godine

    + toga (znaci dodatno) im treba 20 miljardi eura za stabilizaciju bankovnog sustava. Banke su im prazne (nema para) i treba im oko 1 miljarda eura dnevno jer toliko ljudi podizu dnevno u grckoj iz banaka (varira od 700 miljuna do 1,5 ).

    znaci, to je 70 miljardi do kraja godine.

    Za to nude smanjivanje penzija, placa, privatizaciju i povecanje poreza. Kao sto znamo iz iskustva smanjivanje penzija i placa i povecanje poreza vodi do smanijvanja BDP-a

    Iz toga mozemo zakljuciti da ce grckoj trebati jos jedan paket mjera pomoci (spasavanje iz bankrota) nakon nove godine ukoliko sada dobije para.

    Sljedeca opcija je da se oprosti dio dugova.

    To ne odgovara zemljama koje jamce za dugove (EURO drzave) a to bi isto znacilo da se treba oprostiti dio dugova italiji, spanjolskoj, portugalu... francuskoj

    Ukoliko EU ne da pare niti ne oprosti dugove opcija je izbacivanje grcke iz EU / EURO zone.

    Ako se grcka izbaci iz EUROzone onda se aktiviraju grcki dugovi za koje jamce zemlje clanice. TO znaci da su isti tren italija, spanjolska i portugal nelikvidne jer se njima pripisuju dugovi grcke (oni su jamci). I onda se ili mora pomoci tim zemljama (kao sad grckoj) ili ih izbaciti iz EURO zone.

    Ako se izbaci grcku..izbacuju se i te zemlje. Znaci, EURO zona bez grcke, portugala, spanjolske i francuske.

    To naravno predstavlja problem njemcima jer ukoliko se to dogodi njemci nemaju gdje izvoziti (rusiji su stavili sankcije). A ako njemci nemaju gdje izvoziti onda nema ni industrije..ako nema industrije nema ni zaposlenosti....

    Filipusis

    Broj postova : 268
    Join date : 07.05.2012

    Re: Komentari vijesti

    Postaj  Filipusis on pon srp 13, 2015 6:56 am

    Da li znate da je dug Japana oko 270% bdp-a, a SAD-a oko 105%? 
    Naravno, uvek ce za probleme dugova i duznickog ropstva optuziti posmatranu naciju, jer "su lenji, ne postuju zkaone tralalala..."

    wiz

    Broj postova : 526
    Join date : 05.09.2011

    Re: Komentari vijesti

    Postaj  wiz on pet srp 17, 2015 9:50 am

    Filipusis je napisao/la:Da li znate da je dug Japana oko 270% bdp-a, a SAD-a oko 105%? 
    Naravno, uvek ce za probleme dugova i duznickog ropstva optuziti posmatranu naciju, jer "su lenji, ne postuju zkaone tralalala..."
    Da


    ne samo da je japan zaduzen nego mu je i stanovnistvo staro i idustrijska proizvodnja mu pada.

    Njih su osvojili SAD i napravili isto sto u SAD-u samo sto je japan to sve jos vise ubrzao (manja zemlja, vise rade). I to je logican ishod dogadaja.

    Filipusis

    Broj postova : 268
    Join date : 07.05.2012

    Re: Komentari vijesti

    Postaj  Filipusis on pet srp 24, 2015 1:44 pm

    SPECIJALNO U DANASU: Janis Varufakis, profesor ekonomije na Univerzitetu u Atini i bivši ministar finansija Grčke

    Osvetnički plan "trojke" za Grčku


    Dana 12. jula, samit lidera evrozone izdiktirao je svoje uslove predaje grčkom premijeru Aleksisu Ciprasu, koji ih je, prestravljen alternativama, sve prihvatio. Jedan od tih uslova ticao se rasporeda preostale grčke imovine u državnom vlasništvu.

     Lideri evrozone su zahtevali da se grčka javna imovina prebaci u fond nalik Trojhandu, mehanizmu za rasprodaju koji je sličan onom koji je nakon pada Berlinskog zida iskorišćen za brzu privatizaciju celokupne državne imovine Istočne Nemačke u nestajanju, uz ogromne finansijske gubitke i uz razarajuće posledice po iskorišćavanje celokupne državne imovine Istočne Nemačke u nestajanju. 

     Taj grčki Trojhand bio bi stacioniran, zamislite, u Luksemburgu i vodila bi ga organizacija pod nadzorom nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea, autora šeme. Tako bi rasprodaja bila završena za tri godine. Ali, dok je rad izvornog Trojhanda bio praćen masivnim investicijama Zapadne Nemačke u infrastrukturu i velikim socijalnim transferima stanovništvu Istočne Nemačke, narod Grčke ne bi dobio nikakvu odgovarajuću nadoknadu.
     Euklid Cakalotos, koji me je pre dve nedelje nasledio na funkciji grčkog ministra finansija, dao je sve od sebe da ublaži najgore aspekte plana za grčki Trojhand. Uspeo je da ostvari to da fond bude stacioniran u Atini, a od grčkih zajmodavaca (takozvane trojke koju čini Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond) je izvukao važan ustupak, tako da se prodaja može razvući na narednih trideset godina, umesto na samo tri. To je bilo od suštinske važnosti, jer će to omogućiti grčkim vlastima da zadrže potcenjenu imovinu dok joj se cena ne vrati na cifre veće od aktuelnih minimalaca koji su posledica recesije. 
     Međutim, grčki Trojhand ostaje vredan gađenja i treba da bude mrlja na savesti Evrope. Još gore, on je propuštena prilika. 

     Plan je politički toksičan jer će fondom, iako je stacioniran u Grčkoj, zapravo upravljati "trojka". Takođe je finansijski štetan jer će prihodi ići u pravcu isplate onoga što čak i MMF sada priznaje da je dug koji se ne može vratiti. I u ekonomskom smislu je promašaj jer se zbog njega propušta divna prilika za stvaranje domaćih investicija da bi se pomoglo da se ublaži recesioni udar kaznene fiskalne konsolidacije koja je takođe deo "uslova" samita od 12. jula. 


     Nije moralo da bude tako. Devetnaestog juna sam nemačkoj vladi i "trojci" predstavio alternativni predlog, kao deo dokumenta s naslovom "Okončanje grčke krize". 
     "Grčka vlada predlaže da se javna imovina (osim one koja se odnosi na bezbednost zemlje, javne službe i kulturno nasleđe) objedini u centralni holding  koji će biti razdvojen od državne administracije i kojim će se upravljati kao privatnim entitetom pod pokroviteljstvom grčkog Parlamenta s ciljem da se maksimizira vrednost predmetne imovine i stvori domaći investicioni kanal. Grčka će biti jedini akcionar, ali neće garantovati za njegove obaveze ili dugove." 

      Holding bi imao aktivnu ulogu u pripremi imovine za prodaju. On bi "na međunarodnim tržištima kapitala emitovao potpuno obezbeđenu obveznicu" da bi se sakupilo 30-40 milijardi evra (32-43 milijarde dolara), a ta suma bi, "uzimajući u obzir trenutnu vrednost imovine", "bila investirana u modernizaciju i restrukturiranje imovine pod njegovom upravom."
      
     U okviru tog plana je zamišljen investicioni program na tri do četiri godine, što bi rezultiralo "dodatnom potrošnjom od pet odsto BDP-a godišnje", pri čemu aktuelne makroekonomske okolnosti nagoveštavaju "pozitivan multiplikator rasta iznad 1,5", koji "treba da podstakne nominalni rast BDP-a do nivoa iznad pet odsto u narednih nekoliko godina." To bi onda izazvalo "proporcionalno povećanje poreskih prihoda", i samim tim bi "doprinelo fiskalnoj održivosti, istovremeno omogućavajući grčkoj vladi da primenjuje disciplinu u potrošnji bez dodatnog smanjenja socijalne ekonomije."

    Po tom scenariju primarni suficit (koji isključuje otplatu kamata) bi "vremenom dostigao magnitudu 'kosmičke brzine', kako u apsolutnim iznosima tako i procentualno". Kao rezultat toga, holding bi za godinu ili dve "dobio bankarsku licencu i tako se preobratio u kompletnu razvojnu banku koja može da prikuplja privatne investicije za Grčku i da ulazi u zajedničke projekte sa Evropskom investicionom bankom."

    Razvojna banka koju smo predložili bi "omogućila Vladi da izabere koja će imovina biti privatizovana, a koja neće, istovremeno garantujući da će izabrane privatizacije imati veći uticaj na smanjenje duga." Naposletku, "vrednost imovine treba da se poveća više nego što je zapravo suma potrošena na modernizaciju i restrukturiranje, potpomognuta programom javno-privatnih partnerstava čija će se vrednost povećavati u skladu s verovatnoćom buduće privatizacije."

    Naš predlog je naišao na zaglušujuću tišinu. Preciznije rečeno, Evrogrupa, koju čine ministri finansija evrozone i "trojka" nastavili su da govore globalnim medijima da grčke vlasti nemaju da ponude verodostojne inovativne predloge, što je njihova standardna "pesma". Nekoliko dana kasnije, čim su oni koji vladaju situacijom shvatili da je grčka vlada blizu da u potpunosti kapitulira pred svim zahtevima "trojke", uvideli su da je prikladno da Grčkoj nametnu svoj omalovažavajući, neinventivni i štetan Trojhand model.
    U trenutku prekretnice u evropskoj istoriji, naša inovativna alternativa je bačena u smeće. Sada je na drugima da je povrate.

    Autor je bivši ministar finansija Grčke i profesor ekonomije na Univerzitetu u Atini.

    Copyright: Project Syndicate, 2015.
    www.project-syndicate.org 

    извор: Данас
    avatar
    Nostradurus
    Admin

    Broj postova : 1413
    Join date : 12.04.2011
    Lokacija : Hrvatska

    Re: Komentari vijesti

    Postaj  Nostradurus on pon srp 27, 2015 10:41 am

    Filipusis je napisao/la:SPECIJALNO U DANASU: Janis Varufakis, profesor ekonomije na Univerzitetu u Atini i bivši ministar finansija Grčke

    Ne vjerujem više u dobre namjere Votafakisa. Ovaj plan je zavaravajući i poguban po grke.


    _________________
    Istina će nas spasiti! Tražite li je na pravom mjestu?
    sites.google.com/site/financijskisustav/ => Prijedlog 1. ostvarivog programa za izlaz iz krize
    avatar
    Nostradurus
    Admin

    Broj postova : 1413
    Join date : 12.04.2011
    Lokacija : Hrvatska

    TiSA: Tajni ugovor za privatizaciju obrazovanja, zdravstva i vode

    Postaj  Nostradurus on pon srp 27, 2015 10:42 am

    Mislili ste da je kapitalizam odlična stvar? I je za bogate koji naravno žele uložiti pare tamo gdje postoji stalna potražnja. Koje će posljedice biti? Uglavnom, dobar profit za malobrojne i puševina za one koji im taj profit omogućavaju.

    http://slobodnadalmacija.hr/Hrvatska/tabid/66/articleType/ArticleView/articleId/293883/Default.aspx


    _________________
    Istina će nas spasiti! Tražite li je na pravom mjestu?
    sites.google.com/site/financijskisustav/ => Prijedlog 1. ostvarivog programa za izlaz iz krize
    avatar
    Nostradurus
    Admin

    Broj postova : 1413
    Join date : 12.04.2011
    Lokacija : Hrvatska

    Prodavači magle i dalje rade

    Postaj  Nostradurus on pon srp 27, 2015 6:35 pm

    Neš se lako riješiti prodavača magle. Evo što kaže:"Ukoliko se cijeli ili najveći iznos duga otpiše, taj bi se novac mogao uložiti u razvoj ekonomije, ne bi im trebale nove pozajmice."?????
    I Munhauzen se iz močvare izvukao tako što se rukom potegnuo za kosu. To je ista priča bez pokrića.

    http://www.lupiga.com/intervjui/intervju-john-restakis-ne-samo-da-treba-otpisati-dugove-nego-treba-suditi-onima-koji-su-pregovarali-o-zaduzivanju


    _________________
    Istina će nas spasiti! Tražite li je na pravom mjestu?
    sites.google.com/site/financijskisustav/ => Prijedlog 1. ostvarivog programa za izlaz iz krize
    avatar
    Nostradurus
    Admin

    Broj postova : 1413
    Join date : 12.04.2011
    Lokacija : Hrvatska

    Sve ide po uhodanom planu?

    Postaj  Nostradurus on sri srp 29, 2015 8:48 pm

    http://net.hr/danas/novac/zbogom-penkala-tvornica-olovaka-zagreb-zbog-12-milijuna-kuna-odlazi-u-stecaj/

    Tko još ne sumnja da je sustav O.K.? Firme moraju propadati jer je to zakonitost u sustavu, a ne jer su nepotrebne.


    _________________
    Istina će nas spasiti! Tražite li je na pravom mjestu?
    sites.google.com/site/financijskisustav/ => Prijedlog 1. ostvarivog programa za izlaz iz krize

    Filipusis

    Broj postova : 268
    Join date : 07.05.2012

    Re: Komentari vijesti

    Postaj  Filipusis on pet srp 31, 2015 8:18 am

    Nostradurus je napisao/la:
    Filipusis je napisao/la:SPECIJALNO U DANASU: Janis Varufakis, profesor ekonomije na Univerzitetu u Atini i bivši ministar finansija Grčke

    Ne vjerujem više u dobre namjere Votafakisa. Ovaj plan je zavaravajući i poguban po grke.
    Pitanje je uopste da li iko od "vladajuce elite" ima dobre namere? Strasno je to ali dotle je doslo. ////////////////////////

    Kapitalizam: početak kraja

    Crvene zastave, protestne pesme i najava nacionalizacije banaka u jeku Grčke krize nakratko su oživeli veliki san dvadesetog veka: san o rušenju tržišta delovanjem više sile. Većim delom dvadesetog veka levica je tako zamišljala ulazak u novu ekonomiju koja dolazi posle kapitalizma. Silu bi primenila radnička klasa, izlaskom na birališta ili barikade. Kao poluga bi poslužila država, a prilika bi se ukazala zahvaljujući čestim epizodama ekonomskog kolapsa.

    Međutim, sve što se u poslednjih dvadeset pet godina urušilo bile su nade levice. Njene planove osujetilo je tržište; individualizam je potisnuo vrednosti kolektivizma i solidarnosti; značajno uvećana svetska radna snaga možda izgleda kao „proleterijat“, ali više ne razmišlja i ne ponaša se kao nekada.

    Za one koji pamte tih dvadeset pet godina, a ne ljube kapitalizam, to je bilo traumatično iskustvo. U međuvremenu, tehnologija je otvorila novi put koji ostaci stare levice – i sve snage u njenoj orbiti – moraju prihvatiti ili izumreti. Izgleda da kapitalizam neće biti srušen silom. Ukinuće se tako što će unutar starog sistema proizvesti nešto dinamičnije, u početku ne tako primetno, nešto što će se nametnuti i oblikovati ekonomiju utemeljenu na novim vrednostima i oblicima ponašanja. Taj novi sistem nazivam postkapitalizmom.

    Kao i u doba opadanja feudalizma pre 500 godina, smenu kapitalizma postkapitalizmom ubrzaće spoljni udari, a oblikovaće je pojava nove vrste ljudskog bića. Taj proces je već u toku.

    Postkapitalizam čine mogućim tri velike promene koje je donela revolucija informacionih tehnologija u poslednjih dvadeset pet godina. Prvo, smanjena je potreba za radom, zamagljene su granice između rada i slobodnog vremena i oslabljena veza između rada i nadnice. Dolazeći talas automatizacije, trenutno usporen zato što naša društvena infrastruktura loše podnosi posledice tog procesa, u velikoj meri će umanjiti količinu potrebnog rada – ne samo za puko preživljavanje nego i za udoban život za sve.

    Drugo, informacije umanjuju sposobnost tržišta da ispravno formira cene. Jer funkcionisanje tržišta podrazumeva oskudicu, a informacije su dostupne u izobilju. Sistem se brani uspostavljanjem monopola – u obliku gigantskih tehnoloških kompanija – kakvi nisu viđeni poslednjih 200 godina. Ali monopoli ne mogu dugo trajati. Razvoj poslovnih modela i njihova evaluacija na osnovu preuzimanja i privatizacije informacija koje je generisala najšira zajednica stvaraju nestabilne korporativne konstrukcije koje su u suprotnosti sa osnovnom potrebom ljudi, da slobodno koriste ideje.

    Treće, svedoci smo spontanog rasta kolaborativne proizvodnje: pojavljuju se robe, usluge i organizacije koje ne reaguju na diktat tržišta i menadžerske hijerarhije. Najveći informacioni proizvod na svetu – Vikipediju – besplatno uređuju volonteri, čime su izdavači enciklopedija izbačeni iz posla, a reklamna industrija lišena prihoda u visini od tri milijarde dolara.

    Gotovo neprimetno, u skrivenim nišama tržišnog sistema, veliki segmenti ekonomskog života počinju da pulsiraju nekim drugim ritmom. Ali ekonomska profesija ne obraća pažnju na paralelne valute, vremenske banke, zadruge i autonomne prostore koji se umnožavaju nakon rušenja starih struktura zbog finansijske krize 2008. godine.

    Morate se potruditi da biste primetili novu ekonomiju na delu. Jedna lokalna nevladina organizacija je mapirala zadruge, alternativne proizvođače, paralelne valute i lokalne sisteme razmene u Grčkoj i locirala više od 70 velikih projekata i stotine manjih inicijativa, od skvotova do zajedničkog korišćenja automobila i dečjih vrtića. Ekonomski stručnjaci to ne smatraju za privrednu aktivnost – ali u tome i jeste poenta. Takve inicijative postoje zato što koriste, možda još nesigurno i neefikasno, valute postkapitalizma: slobodno vreme, umrežene aktivnosti i besplatne stvari. Može se učiniti da je to nesiguran, možda i opasan temelj za izgradnju alternative sadašnjem globalnom sistemu, ali isto se moglo tvrditi za novčani i kreditni sistem u doba Edvarda III.

    Novi oblici vlasništva, kreditiranja, nove vrste ugovora: u poslednjih deset godina izrasla je čitava poslovna potkultura koju u medijima nazivaju „ekonomijom deljenja“. Često se govori o „javnim dobrima“ i „kolaborativnoj proizvodnji“, ali malo ko se zapitao šta sve to znači za sam kapitalizam.

    Verujem da nam to otvara novi put – ali jedino ako ti mikroprojekti budu podržani, promovisani i zaštićeni promenama u ponašanju države. Za to je neophodna promena u načinu razmišljanja – o tehnologiji, o vlasništvu i radu. Tako, gradeći elemente novog sistema, možemo reći sebi i drugima: „Ovo više nije samo mehanizam preživljavanja, moje privatno utočište u neoliberalnom svetu; ovo je nov način života koji upravo nastaje.“

    ***

    Kriza iz 2008. godine odnela je 13 odsto globalne proizvodnje i 20 odsto globalne trgovine. Globalni rast je prešao u minus – u ekonomiji u kojoj se recesija definiše kao rast manji od 3 odsto. Kriza je na Zapadu proizvela depresiju dužu od one iz 1929-1933. Čak i danas, uprkos naznakama bledunjavog opravka, ekonomisti su užasnuti mogućnošću dugoročne stagnacije. Naknadni potresi u Evropi prete da pocepaju kontinent.

    Kao rešenje ponuđeni su štednja i monetarno popuštanje. Ali to ne daje rezultate. U najteže pogođenim zemljama penzioni sistem je uništen, starosne granice za odlazak u penziju približavaju se sedamdesetoj godini života, obrazovanje se privatizuje, a diplomci opterećuju dugovima koje će otplaćivati čitavog života. Usluge državnih službi se ukidaju, a infrastrukturni projekti odlažu za budućnost.

    Mnogi i dalje ne razumeju pravo značenje reči „štednja“ u današnjem svetu. Štednja nije samo osam godina budžetskih rezova, kao u Britaniji, pa čak ni katastrofa koja je snašla Grčku. Štednja podrazumeva spuštanje nadnica i životnog standarda na Zapadu dok se ne izjednače sa rastućim nadnicama i standardom srednje klase u Kini i Indiji.

    U međuvremenu, u odsustvu alternativnih modela, stvaraju se uslovi za još jednu krizu. Stvarne nadnice opadaju ili stagniraju u Japanu, južnim zemljama evrozone, SAD i Britaniji. Netransparentni bankarski sistem i dalje funkcioniše i danas je čak veći nego 2008. Nova pravila o povećanju bankarskih rezervi se odlažu ili ublažavaju. U međuvremenu, zahvaljujući poplavi besplatnog novca, najbogati postaju još bogatiji.

    Neoliberalizam se transformisao u sistem programiran da periodično proizvodi katastrofalne krize. Što je još gore, neoliberalizam je ukinuo obrazac koji je u poslednjih 200 godina bio tipičan za razvoj industrijskog kapitalizma – svaka ekonomska kriza stimulisala je nove oblike tehnoloških inovacija od kojih su svi imali koristi.

    Neoliberalizam je prvi ekonomski model u poslednjih 200 godina koji polazi od premise o neophodnosti smanjivanja nadnica i razgradnji društvene moći radničke klase. Ako pogledamo periode uspona kojima se bave teoretičari dugih ciklusa – kao što je sredina devetnaestog veka u Evropi, početak i sredina dvadesetog veka širom sveta – uočićemo da je snaga organizovanog radništva primorala preduzetnike i korporacije da odustanu od pokušaja da zastarele poslovne modele održe u životu spuštanjem nadnica i da inovacijama stvore novi oblik kapitalizma.

    U svakom periodu rasta rezultat je bila sinteza automatizacije, viših nadnica i rasta potrošnje. Danas nema pritiska radne snage, a tehnologija koja je u središtu tekućih inovacija ne donosi rast potrošnje ili ponovno angažovanje stare radne snage na novim radnim mestima. Informacija je mašina za spuštanje cena i smanjivanje količine rada potrebnog za održavanje ljudskog života na planeti.

    Zato su mnogi pripadnici preduzetničke klase postali neoluditi. Umesto da otvaraju laboratorije za genetski inženjering oni ulažu u restorane, kozmetičke salone i firme za pružanje usluga čišćenja: bankarski sistem, sistem planiranja i kultura poznog neoliberalizma najviše stimulišu one preduzetnike koji otvaraju loše plaćena radna mesta sa dugim radnim vremenom.

    Inovacija je već među nama, ali još nije pokrenula peti period kapitalističkog rasta koji teorija dugih ciklusa predviđa. Razlog je u specifičnoj prirodi informacione tehnologije.

    ***

    Okruženi smo ne samo inteligentnim mašinama već i novim slojem stvarnosti koji čine informacije. Na primer, avion: kompjuteri upravljaju njegovim letom; projektovan je, testiran i „virtuelno proizveden“ već milion puta; avion u realnom vremenu šalje povratne informacije proizvođaču. U avionu su ljudi koji gledaju u ekrane povezane sa Internetom, bar u srećnijim zemljama.

    Kada se gleda sa zemlje, to je i dalje ista bela gvozdena ptica kao u doba Džemsa Bonda. Ali sada je to takođe inteligentna mašina i čvorište mreže. Avion uključuje informacione sadržaje i dodaje „informacionu vrednost“ svetu, pored svoje fizičke vrednosti. Na prepunom poslovnom letu, gde svi putnici pripremaju prezentacije i pišu izveštaje, putnička kabina je fabrika informacija.

    Ali koliko sve te informacije vrede? Odgovor nećete pronaći u poslovnim bilansima: prema savremenim računovodstvenim praksama vrednost intelektualne svojine određuje se metodom nagađanja. Jedno istraživanje Instituta SAS iz 2013. godine pokazalo je da se podaci ne mogu adekvatno vrednovati na osnovu troškova prikupljanja, tržišne vrednosti, pa ni očekivanog prihoda u budućnosti. Tek računovodstvo koje uključuje neekonomske koristi i rizike kompanije može pokazati deoničarima koliko podaci vrede. Nešto je pogrešno u logici koju koristimo da odredimo vrednost najvažnije stvari u modernom svetu.

    Veliki tehnološki napredak ostvaren početkom 21. veka nije ograničen na nove predmete i procese. On uključuje i stare procese u koje je ugrađena inteligencija. Udeo znanja u proizvodu postaje vredniji od njegovih fizičkih komponenti. Ali to je vrednost koja se meri kao korisnost, a ne kao razmenska ili imovinska vrednost. Devedesetih godina ekonomisti i tehnolozi su u isto vreme došli na istu ideju: da informacije u novoj ulozi stvaraju novu, „treću“ vrstu kapitalizma – vrstu koja se od industrijskog kapitalizma razlikuje onolko koliko se industrijski razlikovao od trgovačkog i robovlasničkog kapitalizma 17. i 18. veka. Ali dinamiku tog novog „kognitivnog“ kapitalizma nisu uspeli da opišu. Za to postoji dobar razlog. Njegova dinamika je suštinski nekapitalistička.

    Tokom i neposredno posle Drugog svetskog rata, ekonomisti su informacije videli kao „javno dobro“. Američki zakonodavci su čak propisali da nije dozvoljeno ostvarivati profit od posedovanja patenata, već samo od proizvodnje roba. Onda smo postepeno počeli da shvatamo šta je intelektualna svojina. Kenneth Arrow, ekonomski guru svog vremena, izjavio je 1962. da je u ekonomiji slobodnog tržišta primarna svrha novih izuma generisanje prava intelektualne svojine. „U meri u kojoj je uspešan, takav sistem garantuje nedovoljnu iskorišćenost informacija“, pisao je.

    Koliko je to tačno možete uočiti na primeru svih do sada stvorenih modela elektronskog poslovanja: monopolizuj i zaštititi podatke, prikupi sve besplatne podatke generisane interakcijom korisnika, uvedi komercijalne interese u oblasti proizvodnje podataka koji još nisu komercijalizovani, ispitaj prognostičku vrednost prikupljenih podataka – uvek i na svakom mestu osiguraj da rezultate ne može koristiti niko osim korporacije.

    Kada se načelo koje je izložio Arrow obrne, njegove revolucionarne implikacije postaju očigledne: ako spoj tržišne ekonomije i intelektualne svojine vodi do „nedovoljne iskorišćenosti informacija“, onda ekonomija pune iskorišćenosti informacija ne može tolerisati slobodno tržište ili apsolutna prava intelektualne svojine. Poslovni model svih modernih digitalnih giganata uslovljen je oskudicom informacija.

    Ipak, informacija ima u izobilju. Umnožavanje informacijskih dobara ništa ne košta. Ono što je jednom napravljeno može se umnožavati beskonačno mnogo puta. Pesma ili džinovska baza podataka koju koristite da biste napravili avion imaju određenu proizvodnu cenu; ali troškovi njihove reprodukcije teže nuli. Ako uobičajeni mehanizmi formiranja cena u kapitalizmu još deluju, cena bi takođe morala težiti nuli.

    Već dvadeset pet godina ekonomisti se rvu sa ovim problemom: ekonomija kakvu poznajemo podrazumeva ograničenu raspoloživost dobara, a opet najdinamičnija sila u modernom svetu dostupna je u izobilju i, kao što je primetio genijalni hipik Stewart Brand, „želi da bude slobodna i besplatna“.

    Paralelno sa svetom monopolizovanih informacija i nadzora koji grade korporacije i države, informacije razvijaju i jednu drugačiju dinamiku: informacije kao društveno dobro, besplatno na mestu korišćenja, koje se ne može posedovati ili eksploatisati i ne može mu se odrediti cena. Pročitao sam više pokušaja ekonomista i poslovnih lidera da izgrade okvir kojim će razumeti ekonomiju koja počiva na obilju informacija u društvenom posedu i otkrio da je sve to već zamislio jedan ekonomista iz 19. veka, u doba parnih mašina i telegrafa. Ko? Karl Marx.

    ***

    Mesto je Kentiš Taun u Londonu, februara 1858, negde oko četiri ujutro. Marx je odavno morao da napusti Nemačku. U Londonu je okupiran izvođenjem misaonih eksperimenata i pravljenjem beleški. Kada su šezdesetih godina najzad dobili priliku da vide šta je Marx te noći napisao, intelektualci sa levice su priznali da to „dovodi u pitanje sva dosadašnja tumačenja Marxa“. U pitanju je „Fragment o mašinama“.

    U „Fragmentu“ Marx zamišlja ekonomiju u kojoj je zadatak mašina da proizvode, a zadatak ljudi da ih nadziru. Došao je do zaključka da bi u takvoj ekonomiji glavna proizvodna snaga bile informacije. Proizvodni kapacitet mašina kao što su mehanička predilica, telegraf i parna lokomotiva ne zavisi od količine rada potrebnog da se mašina proizvede već od stanja društvenog znanja. Drugim rečima, organizacija i znanje daju veći doprinos proizvodnom kapacitetu nego rad uložen u proizvodnju i upravljanje mašinama.

    Imajući u vidu ono što će marksizam postati – teorija eksploatacije koja se ostvaruje krađom tuđeg radnog vremena – to je revolucionaran iskaz. To znači da kada znanje jednom postane proizvodna snaga za sebe, koja premašuje stvarni rad uložen u proizvodnju mašina, ključno pitanje više nije „odnos nadnice i profita“ već ko kontroliše ono što Marx opisuje kao „moć znanja“.

    U ekonomiji u kojoj najveći deo posla obavljaju mašine, priroda znanja koje je zatvoreno u mašine mora, piše on, biti „društvena“. Na kraju noćnog misaonog eksperimenta Marx je pokušao da zamisli konačno odredište nove putanje: stvaranje „idealne mašine“ koja traje večno i ništa ne košta. Mašina koja se može proizvesti bez troška, zaključio je, ne bi dodavala nikakvu vrednost proizvodnom procesu i ubrzo bi, za nekoliko obračunskih perioda, oborila cene, profit i radne troškove svega što dotakne.

    Kada shvatite da infomacije poseduju fizičku prirodu i da je softver mašina, da cene memorije, propusnog opsega i procesorske snage eksponencijalno opadaju, vrednost Marxovih uvida je očevidna. Okruženi smo mašinama koje ne traže nikakav trošak i koje, ako to želimo, mogu večno trajati.

    U beleškama objavljenim tek sredinom dvadesetog veka Marx je zamislio priliv i skladištenje informacija u nečemu što naziva „opštim intelektom“ – koji čine umovi svih ljudi na planeti povezani društvenim znanjem, u kojem svaki novi proboj donosi korist svima. Ukratko, zamislio je nešto slično informacionoj ekonomiji u kojoj živimo. A njeno rađanje, zapisao je, „podići će kapitalizam u vazduh“.

    ***

    Stari put koji je levica dvadesetog veka zamišljala kao prolaz na drugu stranu kapitalizma nestao je s vidika kada se promenio teren.

    Ali otvoren je novi put. Kolaborativna proizvodnja i korišćenje mrežnih tehnologija za proizvodnju roba i usluga koje funkcionišu jedino ako su besplatne ili deljene ukazuju na mogući izlaz iz tržišnog sistema. Potrebno je da država stvori okvir – kao što je stvorila okvir za rad fabrika, stabilnu valutu i slobodnu trgovinu početkom devetnaestog veka. Postkapitalistički i tržišni sektor će verovatno koegzistirati još decenijama, ali velika promena je počela.

    Mreže vraćaju „granularnost“ postkapitalističkom projektu. To jest, one mogu poslužiti kao osnova jednog netržišnog sistema koji sam sebe obnavlja i ne mora se svakog jutra iznova stvarati na kompjuterskom ekranu nekog komesara.

    Za tranziciju su potrebni država, tržište i kolaborativna proizvodnja koja nadilazi tržište. Ali da bi se to dogodilo, čitav projekat levice, od protestnih grupa do velikih socijaldemokratskih i liberalnih partija, mora se rekonfigurisati. Zapravo, kada ljudi jednom razumeju logiku postkapitalističke tranzicije, takve ideje više neće biti vlasništvo levice – već jednog znatno šireg pokreta za koji nam je potrebno novo ime.

    Ko bi to mogao učiniti? U starom projektu levice to je bila industrijska radnička klasa. Pre više od 200 godina, radikalni novinar John Thelwall je upozoravao ljude koji su sagradili engleske fabrike da su stvorili nov i opasan oblik demokratije: „Svaka velika radionica ili pogon je malo političko udruženje koje se ne može ućutkati odlukama parlamenta niti rasturiti odlukom suda.“

    Danas je čitavo društvo jedna velika fabrika. Svi učestvujemo u stvaranju i održavanju brendova, normi i institucija koje nas okružuju. U isto vreme komunikacijske mreže koje su neophodne za svakodnevni rad i stvaranje profita bruje od deljenog znanja i nezadovoljstva. Danas je mreža ono što se „ne može ukinuti ili rasturiti“ – kao fabrike pre 200 godina.

    Istina, država može zatvoriti Fejsbuk, Tviter, čak i čitav Internet i moblinu mrežu u vreme krize, ali time paralizuje ekonomiju. Može čuvati i nadzirati svaki kilobajt informacija koje proizvodimo. Ali ne može ponovo nametnuti hijerarhijsko, propagandom kontrolisano i neobavešteno društvo od pre pedeset godina, osim ako nije spremna da se liši nekih od ključnih elemenata modernog života – kao u Kini, Severnoj Koreji ili Iranu. Kao što je rekao sociolog Manuel Castells, to bi bilo slično deelektrifikaciji zemlje.

    Stvaranjem miliona umreženih ljudi koji su finansijski eksploatisani, a ukupno ljudsko znanje im leži na dohvat ruke, informacioni kapitalizam je stvorio novog pokretača istorijske promene: obrazovano i povezano ljudsko biće.

    ***

    To će biti više od ekonomske tranzicije. Naravno, tu su jednako neodložni zadaci smanjivanja emisije ugljenika i rešavanja problema demografskih i fiskalnih bombi koje nas čekaju. Ali ja se ovde koncentrišem na ekonomsku tranziciju koju pokreću informacije jer je ta tema dosad bila zanemarivana. Horizontalno umrežavanje je opsesija koja se prepušta vizionarima, dok ozbiljni ekonomisti s levice nastavljaju da kritikuju programe štednje.

    Zapravo, na terenu, u zemljama kao što je Grčka, otpor merama štednje i stvaranje „mreža na koje se možete osloniti“ – kao što je jedan aktivista izjavio – napreduju ruku podruku. Postkapitalizam kao koncept tiče se pre svega novih oblika ljudskog ponašanja koje konvencionalna ekonomija ne smatra relevantnim.

    Kako da zamislimo promenu koja sledi? Jedini koherentan obrazac koji imamo na raspolaganju je smena feudalizma kapitalizmom – a zahvaljujući istraživanjima epidemiologa, genetičara i statističara, danas o tom prelazu znamo mnogo više nego pre pedeset godina, kada je to bila isključiva nadležnost društvenih nauka. Prvo moramo primetiti da su različiti modusi proizvodnje strukturirani oko različitih stvari. Feudalizam je bio ekonomski sistem strukturiran običajima i zakonima koji se tiču „dužnosti“. Kapitalizam je strukturiran isključivo ekonomski: delovanjem tržišta. Na osnovu toga možemo predvideti da postkapitalizam – koji podrazumeva obilje – neće biti samo modifikovana verzija složenog tržišnog društva. Ali ne možemo reći mnogo više o tome kako će sistem izgledati.

    Gornjom tvrdnjom ne želim samo da zaobiđem teško pitanje: nije nemoguće skicirati opšte ekonomske parametre postkapitalističkog društva do, na primer, 2075. godine. Ali ako to društvo bude strukturirano oko ljudske slobode, a ne ekonomije, moguće je da će ga oblikovati neke sasvim nepredvidljive stvari.

    Na primer, kada je pisao 1600. godine, Shakespeare je očigledno bio svestan da tržište stvara nove oblike ponašanja i morala. Po analogiji, najočiglednije „ekonomsko“ zapažanje za Shakspeaera 2075. bile bi promene u rodnim odnosima ili seksualnosti ili zdravlju ljudi. Ali možda tada čak neće ni biti dramatičara: možda će se promeniti sama priroda medija koje koristimo da pričamo priče – kao što se promenila u elizabetanskom Londonu kada su napravljena prva javna pozorišta.

    Zamislite to kao razliku između, na primer, Horacija u Hamletu i lika kao što je Daniel Doyce u Dikensovoj Maloj Dorit. Obojica pokazuju znakove opsesija karakterističnih za njihovo vreme – Horacije je opsednut humanističkom filozofijom; Doyce je ospednut patentiranjem svojih izuma. Lik kao što je Doyce nije moguć kod Shakespeara; kod njega bi u najboljem slučaju završio u sićušnoj ulozi komične figure iz radničke klase. Ali u vreme kada je Dickens pisao, većina njegovih čitalaca je poznavala nekog kao što je Doyce. Kao što Shakespeare nije mogao zamisliti Doycea, tako ni mi ne možemo zamisliti kakvu vrstu ljudskog bića će stvoriti društvo kada ekonomija prestane da bude glavni organizacioni princip ljudskog života. Ali neke naznake možemo naslutiti kod mladih ljudi širom sveta koji ruše barijere vezane za seksualnost, rad, kreativnost i sopstvo tipične za dvadeseti vek.

    Feudalni model poljoprivredne proizvodnje prvo se sudario sa ekološkim ograničenjima, a zatim sa snažnim spoljnim udarom – epidemijom kuge. Usledio je demografski šok: zbog nedovoljnog broja ljudi za obrađivanje zemlje nadnice su porasle, a održavanje starog feudalnog sistema zasnovanog na dužnosti više nije bilo moguće. Nestašica radne snage učinila je neophodnim tehnološke inovacije. Nove tehnologije koje su omogućile uspon trgovačkog kapitalizma bile su one koje su stimulisale trgovinu (štampa i računovodstvo), stvaranje bogatstva kojim se može trgovati (rudarstvo, kompas i brži brodovi) i produktivnost (matematika i naučni metod).

    Kroz čitav taj proces bili su prisutni elementi naizgled tipični za stari sistem – novac i kredit – koji su poslužili kao temelj za izgradnju novog sistema. Mnogi zakoni i običaji iz vremena feudalizma rezultat su nastojanja da se novac jednostavno ignoriše; na vrhuncu feudalizma kredit i kamata su smatrani đavoljom rabotom. Kada su novac i kredit srušili postavljena ograničenja i formirali tržišni sistem, nastupila je revolucija. Ono što je novom sistemu dalo energiju bile su neograničene količine besplatnog bogatstva u Amerikama.

    Kombinacija svih tih faktora omogućila je grupama koje su u doba feudalizma bili marginalizovane – humanisti, naučnici, zanatlije, pravnici, radikalni propovednici i pisci boemi poput Shakespeara – da preuzmu vođstvo u transformaciji društva. U ključnim trenucima, u početku nevoljno, država je odustala od sprečavanja promene i počela da je stimuliše.

    Ono što danas potkopava kapitalizam, a što ekonomisti glavnog toka uglavnom zanemaruju, jesu informacije. Većina zakona koji se tiču informacija utvrđuju pravo korporacija da ih gomilaju i pravo država da im pristupaju, bez obzira na ljudska prava građana. Ekvivalent štamparske prese i naučnog metoda jesu informacione tehnologije i njihovo prelivanje u sve druge tehnologije, od genetike i zdravstvene zaštite do poljoprivrede i filmova, gde one ubrzano spuštaju troškove.

    Moderni ekvivalent dugotrajne stagnacije poznog feudalizma je izostanak treće industrijske revolucije. Umesto dalje automatizacije koja ukida potrebu za radom, koncentrisali smo se, kao što primećuje David Graeber, na otvaranje loše plaćenih radnih mesta. Mnoge ekonomije su u stagnaciji.

    Šta bi bio ekvivalent novog izvora besplatnog bogatstva? To zapravo nije bogatstvo: to su „eksternalije“ – besplatne stvari i blagostanje koje se generiše kroz umrežene interakcije. Uspon netržišne proizvodnje, informacije koje se ne mogu posedovati, horizontalne mreže i preduzeća bez uprave. Francuski ekonomista Yann Moulier-Boutang veruje da je moderni ekvivalent otkrića novog sveta Internet koji je „istovremeno i brod i okean“. Zapravo, on je brod, kompas, okean i zlato, sve zajedno.

    Spoljni udari koje trpi moderno doba su očigledni: problem energije, klimatske promene, starenje stanovništva i migracije. Te promene menjaju dinamiku kapitalizma i čine ga neodrživim na duži rok. One još ne deluju tako snažno kao epidemija kuge – ali kao što smo videli na primeru Nju Orleansa 2005, nije potrebna epidemija kuge da bi se razorio društveni poredak i funkcionalna infrastruktura u finansijski složenom i osiromašenom društvu.

    Kada se tranzicija shvati na taj način, nije nam potreban savršeno proračunat petogodišnji plan – već projekat koji ima za cilj da razvije tehnologije, poslovne modele i ponašanja koja razgrađuju tržišne sile, socijalizuju znanje, ukidaju potrebu za radom i približavaju ekonomiju izobilju. To nazivam Projektom Nula – jer cilj je da se uspostavi energetski sistem sa nultom emisijom ugljenika; proizvodnja mašina, roba i usluga sa nultim marginalnim troškovima; i smanjivanje količine potrebnog rada do nivoa koji se približava nuli koliko god je to moguće.

    Većina levičara dvadesetog veka je smatrala da je kontrolisana tranzicija preveliki luksuz: većina je verovala da ništa iz starog sistema ne može opstati u novom – mada je radnička klasa oduvek pokušavala da stvori alternativni život unutar i „uprkos“ kapitalizmu. Kada je mogućnost tranzicije u sovjetskom stilu konačno odbačena, moderna levica se ograničila na opozicione politike, na opiranje privatizaciji zdravstva, zakonima koji ukidaju sindikate, vađenju nafte iz škriljca i tako dalje.

    Ako sam u pravu, logičan fokus za zagovornike postkapitalizma je izgradnja alternativa unutar sistema; korišćenje moći države na radikalan način; usmeravanje svih dejstava na ostvarivanje tranzicije – a ne na odbranu odabranih elemenata starog sistema. Moramo otkriti šta je najhitnije i šta je najvažnije i prihvatiti da se te dve stvari ponekad ne poklapaju.

    ***

    Moć imaginacije će biti veoma važna. U društvu informacija nijedna misao, nijedna debata ili san nikada nisu uzaludni – bilo da su nastali u šatoru na planini, u zatvorskoj ćeliji ili oko stonog fudbala u tek osnovanoj kompaniji.

    Kao i u virtuelnoj proizvodnji, u procesu tranzicije u postkapitalizam rad uložen u fazu projektovanja može smanjiti broj grešaka u fazi implementacije. A projektovanje postkapitalističkog sveta, kao i projektovanje softvera, može biti modularno. Različiti ljudi mogu raditi na različitim mestima, različitim brzinama, uz relativnu autonomiju. Ako bih dobio priliku da mi se besplatno ispuni jedna želja to bi bilo stvaranje jedne globalne institucije koja bi oblikovala kapitalizam: model otvorenog koda za čitavu ekonomiju. Svaki eksperiment koji bi se obavio u takvoj instituciji nužno bi je obogatio; to bi bio otvoreni kod sa onoliko polaznih tačaka koliko ih ima u najsloženijim klimatskim modelima.

    Najveća kontradikcije današnjice je kontradikcija između mogućnosti stvaranja besplatnih i obilnih roba i informacija, s jedne, i sistema monopola, banaka i vlada koje pokušavaju da ih učine privatnim, oskudnim i komercijalnim, s druge strane. Sve se svodi na sukob između mreže i hijerarhije: između starih oblika društva koji su izrasli oko kapitalizma i novih oblika koji najavljuju ono što tek dolazi.

    ***

    Da li je utopijsko verovanje da se nalazimo na ivici evolucije koja će nas prevesti na drugu stranu kapitalizma? Živimo u svetu u kojem parovi istog pola mogu sklapati brakove i u kojem je kontracepcija, za samo pedeset godina, prosečnoj ženi iz radničke klase donela više slobode nego što su aktivistkinje iz ere Blumsberija mogle i da sanjaju. Zašto nam je onda tako teško da zamislimo ekonomsku slobodu?

    Projekti elita zatvorenih u svet limuzina sa tamnim staklima danas izgledaju jednako prevaziđeno kao ideje milenijarističkih sekti devetnaestog veka. Demokratija specijalnih jedinica za razbijanje demonstracija, korumpiranih političara, kontrolisanih medija i državnog nadzora izgleda lažno i krhko kao Istočna Nemačka pre trideset godina.

    Svako čitanje ljudske istorije mora dopustiti mogućnost da se priča loše završi. Takav ishod nas progoni u u filmovima o zombijima i katastrofama, u postapokaliptičnim pejzažima filmova kao što su Put ili Elizijum. Ali šta nas sprečava da zamislimo sliku idealnog života, izgrađenog na obilju informacija, nehijerarhijskom radu i odvajanju rada od nadnice?

    Milioni ljudi počinju da shvataju da im je prodat san koji se kosi sa onim što stvarnost može da ponudi. Njihova reakcija je bes – i povlačenje u nacionalne oblike kapitalizma koji mogu razoriti svet. Posmatranje kako se takvi oblici javljaju, od radikalnih frakcija Sirize koje se zalažu za izlazak iz evrozone do Nacionalog fronta i izolacionizma američke desnice slično je posmatranju noćnih mora koje su se ostvarile krizom Lehman Brothersa.

    Potrebno nam je više od utopijskih snova i ograničenih horizontalnih projekata. Potreban nam je sistem utemeljen na razumu, dokazima i projektima koji se mogu testirati, sistem koji prati istoriju i ekološki je održiv. I potrebno je da se bacimo na posao.

    Paul Mason, The Guardian, 17.07.2015.

    Preveo Đorđe Tomić

    Peščanik.net, 29.07.2015.
    avatar
    Nostradurus
    Admin

    Broj postova : 1413
    Join date : 12.04.2011
    Lokacija : Hrvatska

    Re: Komentari vijesti

    Postaj  Nostradurus on pon kol 03, 2015 10:46 am

    Đorđe Tomić je zalutao u filozofiju gdje je se samo nagađa rješenje. Stvar je čisto ekonomska. Ako sustav ne zadovoljava, mora se urušiti. A sustav kji zadovoljava ne može biti sazidan na temeljima beskrajnog ekspoatiranja. Jedini način da se krene u bolje drušvo je da se detektiraju ekspolatatori i izbace.


    _________________
    Istina će nas spasiti! Tražite li je na pravom mjestu?
    sites.google.com/site/financijskisustav/ => Prijedlog 1. ostvarivog programa za izlaz iz krize

    BUBI

    Broj postova : 196
    Join date : 03.10.2011

    Švicarska narodna banka posluje s gubitkom!

    Postaj  BUBI on sri kol 19, 2015 11:27 am

    Tekst piše o tome da švicarska  narodna banka posluje s gubitkom!
    http://www.hrportfolio.hr/vijesti/dogadaji/rekordan-gubitak-snb-u-suzio-manevarski-prostor-za-kontrolu-franka-37133


    Znači i onaj tko stvara primarni novac može teoretski poslovati s gubitkom.
    avatar
    Nostradurus
    Admin

    Broj postova : 1413
    Join date : 12.04.2011
    Lokacija : Hrvatska

    Re: Komentari vijesti

    Postaj  Nostradurus on sri kol 19, 2015 8:48 pm

    BUBI je napisao/la:Tekst piše o tome da švicarska  narodna banka posluje s gubitkom!
    http://www.hrportfolio.hr/vijesti/dogadaji/rekordan-gubitak-snb-u-suzio-manevarski-prostor-za-kontrolu-franka-37133


    Znači i onaj tko stvara primarni novac može teoretski poslovati s gubitkom.

    Ne piša kako je došlo do gubitaka. Poslovanje sa gubitkom nije problem, ako postoje rezerve dobiti od ranije.


    _________________
    Istina će nas spasiti! Tražite li je na pravom mjestu?
    sites.google.com/site/financijskisustav/ => Prijedlog 1. ostvarivog programa za izlaz iz krize

    Filipusis

    Broj postova : 268
    Join date : 07.05.2012

    Re: Komentari vijesti

    Postaj  Filipusis on pet kol 21, 2015 5:08 am

    Evo, Nostraduruse, stalno kukate na hrvatsko "gospodarstvo", pa da vas malo demantujem Smile Nekad ste kolektivno kukali kako vas Srbi "kradu", a sada se, izgleda situacija preokrenula, i to za stvarno Shocked

    NENAD POPOVIĆ ZA NEDELJNIK: ŠTA STOJI IZA DESANTA HRVATSKIH „GOSPODARSTVENIKA“ NA SRPSKU PRIVREDU

    20. avgust 2015.
    Autorski tekst Nenada Popovića, predsednika Srpske narodne partije, za  magazin „Nedeljnik“

    Kao nekadašnji član Odbora za bezbednost Skupštine upoznat sam sa podatkom da je hrvatska obaveštajna služba jedna od najaktivnijih stranih službi u Srbiji. Hrvatska već duže od deset godina na sve načine, politički, materijalno i logistički pomaže svojim privrednicima da budu što prisutniji na srpskom tržištu. S jedne strane, radi se o želji da kroz monopole u oblasti trgovine utiču na stabilnost domaćeg tržišta, sa krajnjim ciljem da istisnu srpske proizvode sa polica naših supermarketa i zamene ih hrvatskim.
    Već dve decenije, svakog avgusta, uoči obeležavanja godišnjice „Oluje“, u kojoj je iz Hrvatske proterano više od 250.000, a ubijeno najmanje 2.000 Srba, do granice pucanja zatežu se odnosi zvaničnog Beograda i Zagreba. Tih dana Hrvatska slavi, a Srbija tuguje. Ali, pre i posle toga Srbija je, bez velike buke, nekako u tišini, izložena svojevrsnom desantu hrvatskih „gospodarstvenika“ na srpsku privredu. Oni su do 2012. u Srbiju uložili više od 530 miliona evra, a koliko je hrvatskim biznismenima srpsko tržište važno svedoči i to da je skoro 20 odsto svih investicija koje su uložili izvan Hrvatske, završilo u Srbiji.
    Da su dobro znali šta rade, svedoči činjenica da su skoro polovinu novca, konkretno 47 odsto, uložili u poljoprivredu, lov i usluge, a dodatnih 18 odsto u proizvodnju hrane i pića. Setite se samo koliko se u prošlosti raspredalo o monopolskom položaju maloprodajnog lanca Delta maksi, čiji je vlasnik bio Miroslav Mišković. A koliko ljudi zna da sada srpsko tržište u mnogo većoj meri kontroliše Ivica Todorić? A kako i ne bi kada je vlasnik čak tri velika trgovinska lanca – Idea, Merkator i Roda, koji zajedno, bez ikakve dileme, imaju mnogo veći promet od Maksija. I uz to je Todorić vlasnik i fabrike sladoleda Frikom, fabrike ulja Dijamant, farme za tov junadi Planta u Futogu, klanice u Plandištu, Kikindskog mlina, Nove sloge iz Trstenika (fabrika mineralne vode „Mivela“), a preko kompanije Idea nedavno je preuzeo i dva nekada poznata beogradska bioskopa „ Jadran“ i „Voždovac“, koji su godinama bili zatvoreni.
    Samo Emil Tedeski ima više firmi u Srbiji nego svi srpski privrednici u Hrvatskoj. Između ostalog, hrvatska Atlantik grupa Emila Tedeskog vlasnik je srpskih kompanija Soko Štark, Grand prom, Palanački kiseljak, MultMta i Fudlend, pa samim tim i van granica Srbije poznatih brendova kao što su „čokoladne bananice“, čokolade „najlepše želje“, „smoki“, „bakina tajna“, kafa „grand“… Prema podacima same Atlantik grupe, ona je u prvih šest meseci ostvarila 333 miliona evra prihoda od prodaje, od čega je oko 76 miliona evra naplatila u Srbiji, uz rast prihoda od 7,2 odsto, što je ujedno i najveći rast na svim tržištima u kojima ta kompanija posluje. U Srbiju su značajno investirale i druge hrvatske kompanije, kao što su Nekse grupa, Vindija, Podravka, Lura, Kroacija osiguranje, Magma, Pevec, M profil, Levaonica produkt, Našice cement…
    I koliko god nekada bila opravdana briga da Mišković ne zloupotrebi monopolski položaj, toliko se stiče utisak kao da nikoga nije baš previše briga kako se prema srpskim kupcima i dobavljačima ponaša Todorić. A za srpske kupce i vlasnike malih i srednjih preduzeća, čija roba ne može da nađe put do kupca ako ne uđe u prodajne kanale velikih trgovinskih lanaca, veoma je bitan podatak odakle dolaze njihovi vlasnici. Jer logično je da će srpski vlasnik forsirati srpske proizvode, isto kao što hrvatski vlasnik danas u najvećoj meri u svojim supermaketima forsira proizvode iz Hrvatske. Pri tome je dodatni problem što Todorić u Hrvatskoj poseduje i veliki broj proizvodnih firmi, tako da nije za potcenjivanje ni bojazan da će u dogledno vreme oni sa polica potpuno istisnuti konkurentske proizvode iz Srbije. A široka je lepeza instrumenata koji se za ostvarenje tog cilja mogu koristiti, od većih trgovačkih marži, do plaćanja skupljih „ulaznica“ za srpske proizvode. I to je ujedno i najveća moguća opasnost eventualne zloupotrebe monopolskog položaja tako jakog trgovinskog lanca koja može da prouzrokuje ozbiljne rizike po ekonomsku bezbednost naše zemlje.
    Kao nekadašnji član Odbora za bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije upoznat sam sa podatkom da je hrvatska obaveštajna služba jedna od najaktivnijih stranih službi u Srbiji. Hrvatska već duže od deset godina na sve načine, politički, materijalno i logistički pomaže svojim privrednicima da budu što prisutniji na srpskom tržištu. S jedne strane, radi se o želji da kroz monopole u oblasti trgovine utiču na stabilnost domaćeg tržišta, sa krajnjim ciljem da istisnu srpske proizvode sa polica naših supermarketa i zamene ih hrvatskim. Dok s druge strane, službeničke pozicije u hrvatskim kompanijama u Srbiji služe kao paravan za obavljanje obaveštajnih aktivnosti agenata hrvatske tajne službe. Poznato je i to da hrvatske obaveštajne službe, preko ogromnih budžeta za oglašavanje hrvatskih kompanija u Srbiji, utiču na uređivačku politiku određenih medija, obezbeđujući veliki prostor onim pojedincima i organizacijama koje su otvoreni hrvatski lobisti u Srbiji. To je i razlog zašto se u poslednje vreme pojedine političke ličnosti, blisko povezane sa Hrvatskom, tako često pojavljuju u medijima.
    Kada se dublje analiziraju ekonomski odnosi Srbije i Hrvatske, vidimo da je Srbija između 2002. i 2013. povećala izvoz u Hrvatsku čak 10 puta. To je podatak koji na prvi pogled deluje zaista impresivno. Ali veoma je simptomatično da čak deset odsto od „izvoza“ u Hrvatsku otpada na čvrste biljne masti i ulja, a poznato je da u tu kategoriju spada veliki broj proizvoda Todorićevog Dijamanta, koji se nalazi na drugom mestu rang liste najvećih izvoznika u Hrvatsku. I u ostalim izvoznim artiklima ima dosta robe koja je proizvedena u srpskim firmama čiji su vlasnici hrvatski biznismeni, a takvih je više od 200. Za srpske kupce i vlasnike malih i srednjih preduzeća, čija roba ne može da nađe put do kupca ako ne uđe u prodajne kanale velikih trgovinskih lanaca, veoma je bitan podatak odakle dolaze njihovi vlasnici.
    U takvim slučajevima ne može se do kraja isključiti sumnja da se ti proizvodi izvoze matičnim kompanijama iz Hrvatske i po nešto nižim cenama od tržišnih i da se na taj način profit iz Srbije praktično transferiše u Hrvatsku. A to znači da se i deo pripadajućih poreza na dobit ne sliva u srpski, nego u hrvatski budžet! Nijedna ozbiljna država ne bi smela da dozvoli ovakve stvari, a sumnje se lako mogu proveriti i – otkloniti. Dovoljno je da nadležni uporede cene po kojima se ti isti proizvodi prodaju kupcima iz drugih zemalja! A ako neko misli da su ovakve sumnje potpuno bez osnova, neka se zapita zašto je Srbija 2012. izvezla u Hrvatsku više sirovog (1,92 odsto vrednosti ukupnog izvoza) nego jestivog ulja od suncokreta (1,71 odsto). Pa kome se isplati da to radi? A prema poslednjim podacima PKS za devet meseci 2013. udeo sirovog ulja od suncokreta u ukupnom izvozu je povećano na čak 4,38 odsto, dok je udeo jestivog ulja smanjen na samo 1,14 procenata! Isti efekat se postiže i ako svoju robu matične kompanije iz Hrvatske svojim ćerkama-firmama u Srbiji naplaćuju skuplje nego kupcima iz drugih zemalja. I dok je za vlasnike tih kompanija nebitno da li im novac stiže u levi ili desni džep, za potrošače i državu Srbiju nije svejedno.
    Bilo je mučno gledati kako su se pojedini srpski političari u prošlosti izvinjavali i dodvoravali Hrvatima, širom im otvarajući vrata Srbije (politički, bezbednosno i ekonomski), dok su vrata Hrvatske, posle „Oluje“, za naš narod zauvek ostala zatvorena. Iza tih vrata ostali su imovina, kuće, zemlja, radna mesta proteranih Srba. To nije samo pitanje genocida koji je počinjen nad našim narodom u „Oluji“, to je i ekonomsko pitanje, i pitanje poštovanja prava svojine, kao univerzalnog i nepovredivog prava u svim civilizovanim zemljama sveta. To pravo je Hrvatska prekršila, i umesto da za to snosi sankcije, ona je još dobila nagradu da njeni biznismeni nesmetano kupuju srpska preduzeća i da 20 godina kasnije odlučujuće utiču na stabilnost srpskog tržišta.
    Mi smo krivi jer smo u prošlosti imali neodgovorne političare koji su dopustili da Hrvatska u Srbiji ima sve, a da Srbija u Hrvatskoj nema ništa. Vreme je da to promenimo. Vreme je da Srbija temeljno preispita svoje odnose sa Hrvatskom, dok se svi proterani Srbi u „Oluji“ ne vrate u svoje domove, koristeći sva ona prava i imovinu koju su koristili kao konstitutivni narod u Hrvatskoj pre njihovog proterivanja iz te zemlje. Ovde se ne radi o bilo čijem političkom hiru, već se radi o logičnom zahtevu koji bi ispostavio svaki Amerikanac, Englez, pa i Hrvat, da je njegov narod pretrpreo takav zločin i pljačku kao što su pretrpeli Srbi u „Oluji“. Tek kada ovo pitanje konačno rešimo, možemo kao region da krenemo politički i ekonomski napred. Bez toga nema i ne može da bude trajnog mira na Balkanu.
    NEDELJNIK
    ....................................................................................
    I, nemojte vise da kukate na Todorica. Covek radi za vase dobro u ova teska vremena!
    avatar
    Nostradurus
    Admin

    Broj postova : 1413
    Join date : 12.04.2011
    Lokacija : Hrvatska

    Re: Komentari vijesti

    Postaj  Nostradurus on pet kol 21, 2015 10:41 am

    G. Filipusis, taj isti Todorić razara i HR poljoprivrednike i voćare. Kapital nema naciju. Osobno izbjegavam kupovati proizvode Todorićevih firmi i kupovati u Konzumu (koliko mogu). To što todorić tadi u Srbiji, mogao je i netko drugi da uradi (uz pomoć veze). On kupuje konkurenciju lovom od banaka i tako preuzima one najprofitabilnije. Da nema podršku banaka, ne bi to mogao. http://www.seebiz.eu/todoric-u-raljama-financijskih-mocnika/ar-94285/ . Jednom kada stane sa preuzimanjem, Agrokor će propasti.


    _________________
    Istina će nas spasiti! Tražite li je na pravom mjestu?
    sites.google.com/site/financijskisustav/ => Prijedlog 1. ostvarivog programa za izlaz iz krize

    Filipusis

    Broj postova : 268
    Join date : 07.05.2012

    Re: Komentari vijesti

    Postaj  Filipusis on pet kol 21, 2015 11:39 am

    Nostradurus je napisao/la:G. Filipusis, taj isti Todorić razara i HR poljoprivrednike i voćare. Kapital nema naciju. Osobno izbjegavam kupovati proizvode Todorićevih firmi i kupovati u Konzumu (koliko mogu). To što todorić tadi u Srbiji, mogao je i netko drugi da uradi (uz pomoć veze). On kupuje konkurenciju lovom od banaka i tako preuzima one najprofitabilnije. Da nema podršku banaka, ne bi to mogao. http://www.seebiz.eu/todoric-u-raljama-financijskih-mocnika/ar-94285/ . Jednom kada stane sa preuzimanjem, Agrokor će propasti.
    Znate kako Nostradurus, ima ovde u Srbiji odredjeni tip ljudi koji ne vole strane kapitaliste (tajkune), vec domace. Ne znam, valjda na taj nacin oni pokazuju patriotizam? Smile Da vam prevedem: ako jedan te isti posao rade dva razlicita coveka, na potpuno identican nacin, po njima, to nije isto, jer ako se govna moraju jesti, neka bar budu domaca, slazete se sa mnom? Ja im kazem "Cekajte, ljudi, a da li morate uopste jesti govna?" Tada ulaze u proces razmisljanja...

    Verujem da imam neku sliku o tome kakva je situacija u Hrvatskoj, sto se tice obicnog coveka, mislim da ste vi na jos kracoj uzdi ulaskom u EU. Ali dobro, barem imate "Oluju" svake godine, pa se ljudi malko istresu  bounce Mi imamo "migrante"   Embarassed
    avatar
    Nostradurus
    Admin

    Broj postova : 1413
    Join date : 12.04.2011
    Lokacija : Hrvatska

    Re: Komentari vijesti

    Postaj  Nostradurus on pet kol 21, 2015 4:40 pm

    Filipusis je napisao/la:
    Nostradurus je napisao/la:G. Filipusis, taj isti Todorić razara i HR poljoprivrednike i voćare. Kapital nema naciju. Osobno izbjegavam kupovati proizvode Todorićevih firmi i kupovati u Konzumu (koliko mogu). To što todorić tadi u Srbiji, mogao je i netko drugi da uradi (uz pomoć veze). On kupuje konkurenciju lovom od banaka i tako preuzima one najprofitabilnije. Da nema podršku banaka, ne bi to mogao. http://www.seebiz.eu/todoric-u-raljama-financijskih-mocnika/ar-94285/ . Jednom kada stane sa preuzimanjem, Agrokor će propasti.
    Znate kako Nostradurus, ima ovde u Srbiji odredjeni tip ljudi koji ne vole strane kapitaliste (tajkune), vec domace. Ne znam, valjda na taj nacin oni pokazuju patriotizam? Smile Da vam prevedem: ako jedan te isti posao rade dva razlicita coveka, na potpuno identican nacin, po njima, to nije isto, jer ako se govna moraju jesti, neka bar budu domaca, slazete se sa mnom? Ja im kazem "Cekajte, ljudi, a da li morate uopste jesti govna?" Tada ulaze u proces razmisljanja...

    Verujem da imam neku sliku o tome kakva je situacija u Hrvatskoj, sto se tice obicnog coveka, mislim da ste vi na jos kracoj uzdi ulaskom u EU. Ali dobro, barem imate "Oluju" svake godine, pa se ljudi malko istresu  bounce Mi imamo "migrante"   Embarassed

        Nešto je bolje, ako te domaći kradu jer im se kad tad možeš odužiti. :-)

       U principu i sam se zapitam koja je razlika ako kupujem šećer od domaćeg kapitaliste ili stranog. Možda samo što domaći nekoh našeg zaposli. Generalno gledano, dok domaći kapitalisti profitiraju od gubitka domaćih ljudi, to dugoročno vodi u probleme. Imperijalistički i svjesniji kapitalisti pokušavaju osvojiti strana tržišta, za robu koju proizvode u svojoj zemlji. Ti su najbolji za tu državu, ali ne i za stranu.

        Moje gledanje je da znanost može naći rješenje da se države ekonomski ne sukobljavaju, samo da im političari dozvole.


    _________________
    Istina će nas spasiti! Tražite li je na pravom mjestu?
    sites.google.com/site/financijskisustav/ => Prijedlog 1. ostvarivog programa za izlaz iz krize
    avatar
    Nostradurus
    Admin

    Broj postova : 1413
    Join date : 12.04.2011
    Lokacija : Hrvatska

    Raspad EU na pomolu?

    Postaj  Nostradurus on ned kol 23, 2015 9:05 pm

    Kontroverzni ekonomski analitičar Martin Armstrong: Europska unija će se raspasti 1. listopada
    Iz prve ruke. Nešto se sprema: http://slobodnadalmacija.hr/Biznis/tabid/69/articleType/ArticleView/articleId/296943/Default.aspx

    Martin je napisao/la:Pripremite se na europski ekonomski slom 1. listopada. Tog dana Europska unija će se raspasti, euro će kolabirati, kamate će rasti, vrijednosnice će pasti...

    Dogodit će se najveća financijska kriza u povijesti čovječanstva koja će trajati 10 do 15 godina. Francuska će se pobuniti protiv politike štednje i rezova i prva napustiti taj model, a za njom će poći i druge države EU, na kraju i Njemačka. Japan će biti sljedeća pločica domina koja će pasti. Velike sume kapitala prijeći će u SAD, podižući američke dionice. Drugim riječima, američka burza će profitirati u odnosu na sve ostale, ali ne zadugo jer će i SAD ubrzo ući u financijsku krizu zbog nemogućnosti otplate dugova.


    _________________
    Istina će nas spasiti! Tražite li je na pravom mjestu?
    sites.google.com/site/financijskisustav/ => Prijedlog 1. ostvarivog programa za izlaz iz krize
    avatar
    Nostradurus
    Admin

    Broj postova : 1413
    Join date : 12.04.2011
    Lokacija : Hrvatska

    Još jedno upozorenje na teške dane

    Postaj  Nostradurus on pon kol 24, 2015 9:18 am

    http://www.seebiz.eu/murdoch-ceka-nas-velika-kriza/ar-118145/

    Rupert Murdoch, jedan od najutjecajnijih medijskih magnata upozorava da smo na pragu velike svjetske krize


    _________________
    Istina će nas spasiti! Tražite li je na pravom mjestu?
    sites.google.com/site/financijskisustav/ => Prijedlog 1. ostvarivog programa za izlaz iz krize
    avatar
    Nostradurus
    Admin

    Broj postova : 1413
    Join date : 12.04.2011
    Lokacija : Hrvatska

    Konverzija kredita iz šv. franka u euro?

    Postaj  Nostradurus on uto kol 25, 2015 9:54 pm

    Ovaj potez bi zaželio svaki bankar u RH. Umjesto da prekonveraju sve kredite u kune, oni će ih konvertirate u stranu valutu euro??? Sigurno je da neće dobro završiti. Vidjeti ćemo to već slijedeće godine.

    http://dalje.com/hr-hrvatska/branko-grcic--banke-ce-konverzija-kostati-preko-5-milijardi-kuna/553573

    Već je bila vijest da švicarska centralna banka radi sa gubitkom: http://www.altermainstreaminfo.com.hr/vijesti/prejak-svicarac-razorio-poslovanje-svicarske-sredisnje-banke-379 . To znači da će šv. franak sigurmo morati promijeniti vrijednost prema drugim valutama. A najvjerojatnije je da će oslabiti. Slabiji franak bi bio povoljan za dužnike u francima. Međutim, tu na scenu stupa vlada i svojim mjerama ko fol radi gubitke bankama.


    _________________
    Istina će nas spasiti! Tražite li je na pravom mjestu?
    sites.google.com/site/financijskisustav/ => Prijedlog 1. ostvarivog programa za izlaz iz krize
    avatar
    Nostradurus
    Admin

    Broj postova : 1413
    Join date : 12.04.2011
    Lokacija : Hrvatska

    Figure se pomiču

    Postaj  Nostradurus on čet kol 27, 2015 4:27 pm

    >>O tome zašto je Citigroup potajno preselio 100 milijardi dolara u gotovini iz svojih egipatskih podružnica izvješće ne govori ništa, ali je Ministarstvo financija Rusije istaknulo da je "prihvatilo zaštititi zlato i novac korporacije Citigroup u Središnjoj banci Rusije". Novac i zlato sada podliježu zakonima Ruske Federacije i ne podliježu više zahtjevima svih stranih entiteta, uključujući i SAD.<<

    http://www.altermainstreaminfo.com.hr/vijesti/americki-financijski-div-citigroup-prebacuje-zlato-i-612


    _________________
    Istina će nas spasiti! Tražite li je na pravom mjestu?
    sites.google.com/site/financijskisustav/ => Prijedlog 1. ostvarivog programa za izlaz iz krize

    wiz

    Broj postova : 526
    Join date : 05.09.2011

    Re: Komentari vijesti

    Postaj  wiz on čet kol 27, 2015 7:55 pm

    Nostradurus je napisao/la:>>O tome zašto je Citigroup potajno preselio 100 milijardi dolara u gotovini iz svojih egipatskih podružnica izvješće ne govori ništa, ali je Ministarstvo financija Rusije istaknulo da je "prihvatilo zaštititi zlato i novac korporacije Citigroup u Središnjoj banci Rusije". Novac i zlato sada podliježu zakonima Ruske Federacije i ne podliježu više zahtjevima svih stranih entiteta, uključujući i SAD.<<

    http://www.altermainstreaminfo.com.hr/vijesti/americki-financijski-div-citigroup-prebacuje-zlato-i-612

    bankari prebacuju gotovinu i zlato u rusiju...u vrijeme kada kineska i SAD burza padaju. EU burze su povezane sa SAD burzom tako da ce i one pasti kada SAD padne..

    Ja bi rekao da prebacuju novac u oceikvanju pada burze..spremaju se za nesto.

    Ja bi rekao da je to diverzifikacija rizika

    Diverzifikacija (engl. diversification, njem. Verschiedenartigkeit, Diversifikation) je općenito svako proširenje u različitim pravcima. U investicijama označava investiranje sredstava u vrijednosne papire brojnih različitih kompanija i drugih pravnih osoba.

    Diverzifikacijom ulaganja smanjuje se rizik ukupnog portfelja vrijednosnih papira jer svako ulaganje ima svoju frekvenciju vjerojatnosti ostvarivanja pojedinih rezultata. Time se i stabilizira prinos na ukupna ulaganja.

    http://limun.hr/main.aspx?id=24453&Page=3

    Ili obicnim rijecnikom..stakori su poceli bjezati sa broda koji tone na drugi brod. Za koji misle da nece tako brzo potonuti.

    Krivo misle Very Happy

    Ovaj nije tako los u svojim procijenama

    Why The Market Is Crashing Into The Close: JPM Explains

    http://www.zerohedge.com/news/2015-08-21/why-market-crashing-close-jpm-explains

    JPM Head Quant Warns Second Market Crash May Be Imminent: Violent Selling Could Return On Thursday

    http://www.zerohedge.com/news/2015-08-27/jpm-head-quant-warns-second-market-crash-may-be-imminent-violent-selling-could-retur

    Zanimljivo, JP morgan ima zagrepcana za glavnog analiticara kvantitivnih strategija i derivata.

    http://www.vecernji.hr/kompanije-i-trzista/zagrepcanin-marko-kolanovic-najbolji-je-analiticar-u-sad-u-465811
    avatar
    Nostradurus
    Admin

    Broj postova : 1413
    Join date : 12.04.2011
    Lokacija : Hrvatska

    Re: Komentari vijesti

    Postaj  Nostradurus on pet kol 28, 2015 7:47 pm


    Otvaraju nova radna mjesta..

    Dokazi za to su očigledni: ljudi iz tržišta u razvoju imali su velike koristi od ovog trenda. Nekoliko istraživanja pokazalo je da međunarodni trgovinski lanci otvaraju nova radna mjesta, snižavaju cijene hrane i drugih potrepština i podižu standard poslovanja. Ekspanzija suvremenih trgovinskih firmi pomogla jenezaposlenima, a naročito ženama, kao i potrošačima i lokalnim dobavljačima.

    Suvremeni trgovinski lanci ulažu u tehnologije i procese koji im omogućavaju da snize cijenu po jedinici proizvoda uslijed obujma poslovanja i smanje troškove, što doprinosi tome da potrošači plaćaju manje. Oni potiču viši standard kvaliteta kod dobavljača i ulažu u sigurnost hrane i kontroliranje porijekla. IFC ulaže u proširenje poslovanja lokalnih i međunarodnih trgovaca na tržištima u razvoju jer konkurencija potrošačima donosi veću vrijednost.

    ..dok postojeća nestaju!



    http://www.agroklub.com/prehrambena-industrija/zasto-svjetska-banka-kreditira-trgovacke-lance/20031/

    Ima nešto važnije. Korporacije postaju neofeudalci. Kome ćete prodavati robu, ako oni drže dućane??? Pamet u glavu!




    _________________
    Istina će nas spasiti! Tražite li je na pravom mjestu?
    sites.google.com/site/financijskisustav/ => Prijedlog 1. ostvarivog programa za izlaz iz krize

    Sponsored content

    Re: Komentari vijesti

    Postaj  Sponsored content


      Sada je: uto stu 20, 2018 6:17 pm.